Podvojenost jednog naroda

Paradoks današnjeg dana, 20. oktobra, „oslobođenja“ Beograda u Drugom svetskom ratu, kroz dva događaja koja su se odvijala u isto vreme, simbolično je izrazio srpsku podeljenost i dubinu provalije između dve Srbije, koja traje, ako ne pre, onda od 20. oktobra 1945.

Danas su u centru grada momci obučeni u uniforme, sa sve petokrakama na glavama i naoružani, u glas pevali maršalu Titu i igrali se rata rekonstruišući scene iz „oslobođenja“ Beograda pre 72 godine. U isto vreme su ministri i veterani , „narodni heroji“ paradirali, a sa video bima su išle slike i kratki filmski zapisi dočeka „oslobodioca“. Niko nije smeo da kaže da su odmah po odlasku većine „oslobodilaca“ (Sovjeta) dalje ka zapadu, partizani postali krvnici i ubice tih „oslobođenih“ stanovnika prestonice i svih ostalih krajeva Srbije i svih srpskih zemalja.

Par kilometara dalje od centra grada nema buke, galame, pucnjave, slavlja, pesama. Nas 50-ak vernika, okupljenih u hramu Svetog Save, ćutke stojimo pognute glave i slušamo parastos svim žrtvama komunističkog terora u Srbiji i šire.

Jedan narod podeljen , u isto vreme slavi i pobedu i poraz, i oslobođenje i okupaciju. Sva naša srpska tragedija 20. veka, veka zablude, veka Jugoslavije ( koja je sinonim za sve naše zablude, jer je ostala kao naša najveća zabluda ikada ) , može se smestiti u ova dva događaja.

Jedno je sigurno, dok ovi što su slavili danas, ne dođu u crkvu da se pokaju, pomole za duše nevino stradalih i ne zatraže, makar posthumno, oproštaj u ime ubica koje slave kao „narodne heroje“, nećemo se kao narod pomeriti ni koraka napred, već ćemo ostati večno zaglavljeni u blatu bratoubilačkog rata, dok na kraju ne bude ostao niko ni da ubije brata, ni brata koji bi mogao biti ubijen, iznova i iznova.

Sve vrste ideoloških rasprava nemaju smisla na današnji dan. Kome je do dokazivanja karaktera i pobede današnjeg dana, neka ode kod nekoga od potomaka desetina hiljada ubijenih od komunističke ruke na pravdi Boga, pa neka njima objasni zašto su im preci ubijeni od „oslobodilaca“ a ne od okupatora i zašto su posle „oslobođenja“ , dobili od „oslobodilaca“ smrt, a ne život, i ropstvo, a ne slobodu.

Smrt komunizmu i svim njegovim poganim izdancima i nasleđu!

Nikola Jović