Подвојеност једног народа

Парадокс данашњег дана, 20. октобра, „ослобођења“ Београда у Другом светском рату, кроз два догађаја која су се одвијала у исто време, симболично је изразио српску подељеност и дубину провалије између две Србије, којa траје, ако не пре, онда од 20. октобра 1945.

Данас су у центру града момци обучени у униформе, са све петокракама на главама и наоружани, у глас певали маршалу Титу и играли се рата реконструишући сцене из „ослобођења“ Београда пре 72 године. У исто време су министри и ветерани , „народни хероји“ парадирали, а са видео бима су ишле слике и кратки филмски записи дочека „ослободиоца“. Нико није смео да каже да су одмах по одласку већине „ослободилаца“ (Совјета) даље ка западу, партизани постали крвници и убице тих „ослобођених“ становника престонице и свих осталих крајева Србије и свих српских земаља.

Пар километара даље од центра града нема буке, галаме, пуцњаве, славља, песама. Нас 50-ак верника, окупљених у храму Светог Саве, ћутке стојимо погнуте главе и слушамо парастос свим жртвама комунистичког терора у Србији и шире.

Један народ подељен , у исто време слави и победу и пораз, и ослобођење и окупацију. Сва наша српска трагедија 20. века, века заблуде, века Југославије ( која је синоним за све наше заблуде, јер је остала као наша највећа заблуда икада ) , може се сместити у ова два догађаја.

Једно је сигурно, док ови што су славили данас, не дођу у цркву да се покају, помоле за душе невино страдалих и не затраже, макар постхумно, опроштај у име убица које славе као „народне хероје“, нећемо се као народ померити ни корака напред, већ ћемо остати вечно заглављени у блату братоубилачког рата, док на крају не буде остао нико ни да убије брата, ни брата који би могао бити убијен, изнова и изнова.

Све врсте идеолошких расправа немају смисла на данашњи дан. Коме је до доказивања карактера и победе данашњег дана, нека оде код некога од потомака десетина хиљада убијених од комунистичке руке на правди Бога, па нека њима објасни зашто су им преци убијени од „ослободилаца“ а не од окупатора и зашто су после „ослобођења“ , добили од „ослободилаца“ смрт, а не живот, и ропство, а не слободу.

Смрт комунизму и свим његовим поганим изданцима и наслеђу!

Никола Јовић