Од мене имате БОЈКОТ!

Опет избори. Како који дођу, све бесмисленији. Заиста ми није јасно, а трудим се да схватим, стварно се трудим, како неко може и даље да излази на изборе са истим оним ентузијазмом од пре 15, 20, 25 година? Како? Шта је то другачије сада? Никада до сада на изборима нису биле странке са толико мало разлике!

У чему се то “опозиција” уопште супроставља владајућој гарнитури? Само у томе што хоће да склони Вучића? И ко је уопште опозиција данас? Човек се збуни мало после 25 година , види исти људи на сцени. Братиме се по принципу свако са сваким, у зависности од тога како је ко прошао са гласовима.

Ко то треба да буде алтернатива? Офуцане и олињале демократе у свим варијантама и комбинацијама, они који су и поставили темеље овога што Вучић са великим ентузијазмом ради? Ето, доживели су провиђење, сада им је све јасно и баш сада знају шта им је чинити и како да Србију изведу на прави пут. Некако им то никако није долазило 12 година, али баш сада тврде да знају како би ако дођу на власт. Као да никада нису били на власти. Невероватно. Навикли су они да живе од политике, не знају сироти ништа друго да раде.

Да анализирам странке из тог неког такозваног „Патриотског блока“, или блокова, јер и они иду на најмање три листе. Све ми то нешто делује на „смути па проспи“. Колико хоћеш организација, странака, што старих што нових, све нешто недоречено, делује смушено, погубљено. Повремени нарцисоидни излети, без жеље за неким стварним и реалним променама.

Радикали можда? Ја мислим да ни они сами себи нису јасни. Шта? Како? Ко их води? Где их води? И најважније питање: Шта уоште желе? Добро за оне са врха странке знамо да желе столице у скупштини.

Ту су и гомиле малих странака које ће правити неке коалиције у нади да пређу цензус.

Како буде одмицала кампања гледаћемо страначко ваљање у блату, међусобна оптуживања, отварање нових афера. Можда нека нова природна катастрофа буде за владајућу елиту кец из рукава.

Дежурни интернет аналитичари, познати блогери ће просипати своје бисере, а највише пошалице у вези Вучића у стилу “Вучићу п****у…хахаха, баш је смешно”…људи ће лајковати по друштвеним мрежама, то му дође тренутно као врхунац нашег бунта.

И овог пута ће вас убеђивати да изађете да гласате чувеном “бирај мање зло”. Зло је зло…мање или веће и не желим га! Причаће вам да је излазак на изборе ваша грађанска дужност, мудар и зрео поступак, а истина је да им је потребно да легализују свој опстанак или долазак (сасвим је све једно, с обзиром на избор) и убеде вас да је све онако како сте ви заправо желели.

Кога год да изаберете, већ ће вас изненадити после избора, правећи коалицију са странкама које не би сте ни у лудилу гласали. И шта добијате? Ништа! Па када би и постојала и најмања могућност стварног избора и неких значајних великих промена, избори не би ни постојали.

Упорно се гласа, упорно се понављају исте пароле, исти захтеви, очајнички се нада бољем животу. Е па, неће га бити, докле год не престанемо да размишљамо онако како су нас већ годинама истренирали да размишљамо. А већина размишља стомаком.

Знам да је тешко размишљати гладан, али је изразито опасно гласати гладан, јер тако по правилу сметнеш с ума оно што је заиста битно, оно што треба да буде дуговечно, што треба да створимо за будуће генерације. Уместо тога, размишља се само о свом личном бољитку. Тако се не мења ништа…све остаје исто, а Србија све више тоне!

Питање је да ли је нама уопште још стало до Србије или смо убијени и духовно и морално и у сваком погледу да о Србији више и не размишљамо?

Мене у изборној кампањи уопште више не интересује њен економски план, програм, веће плате, веће пензије, радна места., летовања, зимовања. Шта ће то мени све ако ја живим у окупираној Србији, ако живим у тамници, ако се осећам у својој земљи понижено и јадно.

Нисам се ја заувек одрекла избора и поред тога што мислим да су избори чист привид да се нешто бира.. Изаћи ћу на изборе када буде требало да се гласа за странку која би била попут на пример “Златне зоре” у Грчкој, не зато што мислим да би сви одједном процветали него зато што нам је очајнички потребан неко ко ће јавно да говори оно што за сада можемо само преко друштвених мрежа.

Неко ко ће подсетити овај народ ко је, шта је, ко ће пробудити у њему национални понос, ко ће тежити националној слободи, а не да подржава систем поробљеног и пониженог народа са великим осећајем кривице што је то што јесте!

До тада….ни у лудилу не учествујем у овом циркусу. Свако нека ради како мисли да би требало, али добро размислите КАКО се заправо ТРАЈНО елиминише политика попут ове која се у принципу не мења већ пар деценија! Ако мислите да вам је Вучић једини проблем…онда ви ништа за ових 25 година нисте научили!

Тијана Марас