НСФ и Давидовић на листи мржње НАТО лобија

Центар за евроатланске интеграције, НВО организација и лобистичка НАТО испостава у окупираној Србији саставила је листу за одстрел. Наиме, у „студији“ која се бави „руским утицајем“ у Србији, Јелена Милић и њени сарадници наводе организације, личности, политичке партије, интернет портале и медије који су наводно под „руским утицајем“ и представљају по њима експоненте ширења „руске моћи“ на Балкану.

Занимљиво да се веома млада организација Национални српски фронт која делује само месеца дана нашла на овом списку под редним бројем 14. Након НСФ следе „руске организације-испоставе у Србији“ и руске фондације.

Портал Горана Давидовића се налази на 29.месту у оквиру дела где су политички проруски портали а након њега на листи следи набрајање политичких партија:СРС, Двери, ДСС, СНП и Руска странка.

Горан Давидовић се иронично на твитеру обратио и такозваном „заштитнику грађана“ Саши Обрадовићу, са питањем „да ли ће га узети у заштиту од листе мржње или да се обрати руској амбасади“

Како наводе у студији ЦЕАС-а током истраживања мапирано је 110 организација које промовишу разне аспекте српско-руских односа, који не морају сами по себи бити лоша ствар за Србију.

Од тога су: 10 организација руских сународника; 21 удружења грађана; 6 студентских организација; 16 покрета са политичким деловањем; 14 политичких партија; 8 интернет портала; 2 руске организације које имају огранке у Србији; 14 про-руских медија; 10 руских медија; 3 руске фондације и 5 културно-образовних установа, као и један интернет портал непознатог власништва.

ЦЕАС наводи да циљ ове Студије није да српској јавности представи разне нивое међународних односа у којима је актуелна Москва несумњиво незаобилазан актер решавања горућих глобалних и регионалних проблема и изазова, те да на основу тога подстакнемо расправу да ли је Русија нужан или повољан партнер.

Намера нам је била да анализирамо циљеве, методе и ефекте руске меке моћи у Србији и донекле на Западном Балкану, и да на основу налаза које прикупимо током истраживања, дамо оцену да ли су они у складу с оним што ЦЕАС сматра јавним интересима државе Србије стабилизацијом, демократизацијом, економски просперитетом и евроатлантским  интеграцијама –стоји и студији ЦЕАС-а.

Извор – Инфо НСФ, сајт Г. Давидовића