Инсајдер о Националном српском фронту

Портал Инсајдер је већ неколико пута писао текстове и имао прилоге о Националном српском фронту. У најновијем таквом тексту у коме се играју „истраживачког новинарства“ , тим новинара Инсајдера на један комичан начин оперише са мноштвом полуистина и предрасуда и тако глуми „истраживање“ о једном сасвим легалном и нормалном удружењеу као што је НСФ. Уносећи дозу тајновитости у наше легитимне и јавне активности новинари Инсајдера праве климу јавног линча и припремају терен за могућу забрану удружења НСФ у будућности. При томе користе фотографије и објаве са Фејсбука које немају везе са нашим званичним ФБ налогом. Нашим читаоцима преносимо цео текст:

Ћутање државе на екстремизам у оделу „умерене деснице“

Након уставне забране неонацистичке организације Национални строј 2011, већина екстремно десничарских организација у Србији је макар јавно ублажила своје ставове и деловање.

Једна од таквих организација је Национални српски фронт, чији су некада истакнути припадници снимљени сигурносним камерама како лепе плакате „Сорошеви плаћеници“ на просторије Иницијативе младих за људска права.

Међутим, анализа фотографија и објава на друштвеним мрежама, као и претходних акција њених истакнутих чланова показују да НСФ заступа ставове противне члану 49. Устава Републике Србије, који јасно прописује забрану „изазивања расне, националне и верске мржње“.

Уставни суд Републике Србије има право да забрани удружење противно члану 49, што је и учинио у случају неонацистичке организације Национални строј 2011.

Такође, Србија је 2009. донела закон о забрани манифестација неонацистичких и фашистичких организација и удружења и забрани употребе неонацистичких симбола и обележја. Предвиђене казне за кршење овог закона су брисање организације из АПР-а и новчане казне од 100.000 до милион динара.

Поставља се питање због чега државни органи не реагују и, по слову Устава и закона, не казне организацију која је, за разлику од Националног строја, званично регистрована као удружење грађана и која наводи да се бори за „афирмацију и заштиту основних, људских права и грађанских слобода“ док истовремено пропагира фашизам, расизам и ксенофобију.

Афирмација људских права величањем фашистичких лидера

Према сазнањима Инсајдера, Национални српски фронт су основали поједини чланови фашистичке организације Србске акција, познате по насилним испадима, заједно с неколико људи из Ниша, Новог Сада и Београда, уз идејно вођство Горана Давидовића Фирера, бившег лидера Националног строја, који је осуђен за ширење расне и верске мржње и нетрпељивости 2006, а ком се за исти злочин тренутно суди у одсуству.

НСФ је у Агенцији за привредне регистре званично регистрован као удружење грађана чија су циљеви „заштита и очување традиције и културе и афирмација и заштита основних, људских права и грађанских слобода“.

Међутим, објаве на Фејсбук страници Националног српског фронта из 2016, а која је у међувремену угашена, показују не само блискост те организације и екстремних идеја, већ и њихово нескривено позивање на фашизам.

О блискости НСФ-а и фашизма говори и њихово величање Димитрија Љотића, оснивача прве српске фашистичке странке Збор, као и Милана Недића, председника квислиншке марионетке владе Србије за време окупације нацистичке Немачке, који је учествовао у спровођењу масовних убистава Јевреја и Рома у Србији.

Такође, на скуповима које су организовали или на којима учествују чланови НСФ-а редовно се вијоре заставе европских фашистичких организација као што су Златна зора из Грчке и Форза Нуова из Италије, с којима НСФ има сарадњу.

Горан Давидовић и „италијанска веза“

Иако НСФ одбија јавно да призна да је Горан Давидовић њихов незванични вођа, та организација на свом званичном сајту редовно објављује Давидовићеве текстове, интервјуе и фотографије. Горан Давидовић Фирер је и главни уредник билтена НСФ-а који излази једном у три месеца.

Такође, бивши вођа Националног строја на свом званичном сајту признаје да „политички подржава и сарађује с Националним српским фронтом у Србији.

Званични председник НСФ-а је Марко Павловић, који такође „живи и ради у Италији“, како НСФ наводи у одговору Инсајдеру. Међутим, Павловић је мало познат јер су у јавности у име НСФ-а до сада најчешће иступали Стефан Симић и Марко Гајиновић, особе које је Инсајдер идентификовао на снимку Иницијативе младих како лепе плакате „Сорошеви плаћеници“.

Ипак, индикативно је да и Павловић и Давидовић тренутно „живе и раде у Италији“.

Горан Давидовић је осуђен на годину дана због изазивање националне, расне и верске мржње и нетрпељивости због тога што је крајем 2005. с групом неонациста упао на антифашистичку трибину Филозофског факултета у Новом Саду, где су вербално и физички напали учеснике.

Против Давидовића се тренутно води кривични поступак због изазивања националне, расне и верске мржње и нетрпељивости током напада на учеснике мирне антифашистичке шетње 7. октобра 2007. Давидовићу се суди у Новом Саду у одсуству, с обзиром на то да живи у Италији.

Петар Миљановић, Давидовићев адвокат по службеној дужности, рекао је за Инсајдер.нет да не постоји ни наредба за привођење Давидовића, па самим тим ни потрага ни потерница.

Портпаролка Вишег суда у Новом Саду Ивана Карапанџић потврдила је за Инсајдер.нет да се Давидовићу суди у одсуству, да има уредно пријављено пребивалиште на које му се шаљу позиви и да за њим није расписана потерница. Ако се не појави до краја суђења, Давидовић може бити осуђен у одсуству.

ИзворИнсајдер.нет