Годишњица мартовског погрома на Косову и Метохији 2004.

На данашњи дан пре 14. година на Косову и Метохији избили су највећи етнички злочиначки мотивисани сукоби од старне шиптара и доласка међународних снага у српској покрајини.

Дводневни сукоби на Косову избили су 17. марта 2004. године након што је УНМИК полиција пронашла тела двојице албанских дечака у реци Ибар, на северу Косова и Метохије. Масовне демонстрације Албанаца, који су за несрећу неоправдано оптужили Србе, избиле су најпре у јужном делу Косовске Митровице, а током дана су се прошириле на друге делове Косова и Метохије.

У два дана несхватљивог злочиначког насиља албански екстремисти убили су 28 људи, а више од 900 особа је повређено, међу којима су били и припадници међународне и косовске полиције. У нередима је уништено или оштећено око  900 кућа, оскрнавили су и српске културно-историјске споменике, око 35 православних цркава и манастира, а неколико хиљада Срба напустило је своје домове.

Процењује се да је више од 4.000 Срба изгнано из својих вековних огњишта широм Косова и Метохије.

Овај погром довео је до масовног прогона Срба, најмасовнијег од 1999. год (злочиначке НАТО агресије на Србију).

 О овим догађајима снимљено је неколико документарних филмова.

Србија је 21. марта 2004. прогласила дан жалости због жртава током немира.

Због напада на српске енклаве, у градовима у Србији протестовало је више хиљада људи. Истог дана када је на Косову и Метохији  избило насиље.

Поред  јавних осуда од свих међународних актера многи учесници су до данас остали некажњени а и непрцењива штета није санирана.

УБИЈЕНИ СРБИ 17-19.марта 2004.

Златибор Трајковић (1951) Косово Поље

Ненад Весић (1950) Липљан

Бобан Перић , Гњилане

Боривоје Спасојевић (1941) Косовска Митровица

Јана Тучев (1968) Косовска Митровица

Драган Недељковић (55 година) Призрен

Добри Столић (1954) Драјковце код Штрпца протерани из Урошевца 1999.г.

Борко Столић (1982.г.) ( син Добрија) Драјковце

Душанка Петковић (71) Урошевац

Мирко Лопата, Косово Поље

Срушене и запаљене српске цркве и манастири 17, 18 и 19 марта:

  1. Манастир Девич, Србица, 1434. год

  2. Манастир Светих Арханђела, Призрен, XIV век

  3. Саборна црква Светог Ђорђа, Призрен, 1887.године

  4. Црква Ваведења, Бело Поље, Пећ, XVI, XIX век

  5. Црква Светог Николе, Приштина, XIX век

  6. Црква Успења Богородице, Ђаковица, XVI, XIX век

  7. Црква Светог Краља Уроша, Урошевац, 1933. год

  8. Црква Богородице Љевишке, Призрен, 1306/1307. год

  9. Црква Светог Николе (Тутића), Призрен, 1331/1332. г.

  10. Црква Светог Спаса, Призрен, 1330. год.

  11. Црква Ваведења – Свете Недеље (Маркова), Призрен, XIV век

  12. Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен, XVI век

  13. Црква Светог Саве, Косовска Митровица, 1896. г.

  14. Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево, 1930.г.

  15. Црква Светог Николе, Косово Поље, 1940. год

  16. Црква Светог арханђела Михајла, Штимље, 1922. год

  17. Црква Светог Пантелејмона, Призрен, XIV, XX век

  18. Црква Светих Врача, Призрен, XIV, XIX век

  19. Црква Свете Недеље, Живињане, XVI, XIX век

  20. Црква Свете Недеље, Брњачa, Ораховац, 1852. год

  21. Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђаковица, 1991/1994.г.

  22. Црква Светог Илије, Бистражин, Ђаковица, XIV век/1930. год

  23. Црква Светог Јована Претече, Пећ

  24. Црква Светог Јована Претече, Пећка Бања, 1997. год

  25. Црква Светог Илије, Некодим, Урошевац, 1975. год

  26. Црква Светог Петра и Павла, Талиновац, 1840. год

  27. Црква Рођења Богородице, Софтовић, прва половина XX века

  28. Црква Светог Пантелејмона, Доња Шипашница, Косовска Каменица

  29. Црква Свете Катарине, Бресје, Косово Поље

  30. Црква Светог Илије, Вучитрн, 1834. год

  31. Црква Рођења Богородице, Обилић, XX век

  32. Црква Светог Петра и Павла, Истoк, 1929. год

  33. Црква Светe Петкe, Витинa

  34. Зграда Богословије, Призрен, 1872. год

  35. Зграда Владичанског двора, Призрен, XX век

Извор – сајт Српска историја, Инфо НСФ