ЕУнијати су нове потурице

На страну то што је СНС режим намерно и варварски потопио средњовековни манастир Ваљевску Грачаницу. На страну и то што су покрали стотине милиона евра за заштиту од поплава па уништише животе оноликим људима. О томе ће писати неко други, и остаће за историју.
Оно што мене заокупља тренутно је феномен плаћених активиста, ботова, зомбија, и осталих лоботомираних несрећника који подржавају власт – пише Горан Давидовић за портал Ослобођење.

Текст преносимо у целости:

Пре пар дана СНС и њени сателити довезли су у Сремску Митровицу људе из других градова у чак 110 аутобуса! Узмите калкулатор у шаке и израчунајте колико је то новца.
Аутобуси не возе на ваздух. Поред тога ти људи којe довезоше тим аутобусима су плаћени, члановима њихових породица је обећан или већ нађен посао и тако даље. Нису они сели у те аутобусе зато јер много воле Вучића.

Тужно је имати такву подршку и на тај начин придобијати људе за себе. Не дај Боже никоме.
Када кола крену низбрдо ти људи ће први напустити Вучића и они ће сами режимске трбоње избацивати кроз затворене прозоре.

Ако СНС и остали еунијати остану на власти још дуго, овај „синдром плаћеног зомбија“ постаће забрињавајући. Не плаћају то СНС из свог џепа него од новца пореских обвезника, али мене не брине тај материјални део, него духовни.

Један мој бивши пријатељ учланио се у СНС. Добио сам његову фотографију где стоји са осталим несрећницима испред СНС штанда. И причам о томе са садашњим саборцем, и овај каже:“ па добро, шта ће друго, морао је, његову фирму држи СНС. Морао је због посла, двоје деце има!“
Погодило ме, растужио сам се. Не због тог бившег пријатеља, сам је изабрао чиме ће хранити себе и породицу. Тужно ми је било због оправдања мог саборца, иначе доброг човека: „морао је, двоје деце…“
Шта то значи? Зар други немају децу. Једна наша другарица има троје! Није отишла да се ухлеби у СНС или неку другу ништа мање одвратну еунијатску странку. А једва саставља крај са крајем.

Пре неког времена овде у Италији запослени у фирми у којој ради моја жена тужили су се са фирмом око неплаћених радних недеља. Дошли су лешинари из једног левичарског синдиката и понудили бесплатног адвоката и све што треба али наравно прво учлањење.
Сви су потрчали, пре свих овдашњи Срби. Моја жена остала је једина која није. Кад су је питали зашто, одговорила је:“ Да се учланим у црвени синдикат? Шта вам пада напамет?“
„Али нећеш добити своје паре“
„Па шта? Ја се не продајем за пар хиљада евра“.

На крају су добили новац сви, и моја жена и ови што се учланише у марксистички синдикат.
Са том разликом што она није плаћала комунистима чланарину и што јој је остао чист образ.

Која мука човека може да натера да се продаје? Није могуће да је у питању само новац.

Пре много година током глади у Далмацији многим православним Србима понуђена је помоћ од аустријске власти, али да признају папу, да се поунијате. Слично се дешавало и пре тога са Турцима и исламизацијом. Било је сигурније бити „царске вере“. Не боли те глава да ли ће ти неко силовати чељад, биће и хране на столу и тако даље.

По доласку комуниста слична ствар. Учлани се друже у партију да би могао да напредујеш. Боље је. И тако у круг дошли смо до еунијата: прво Досманлија, ДС и осталих гмазова, а сад су ту СНС, СПС и десетине других превртљивих љигаваца са својим гмизавим олошем који називају партијама или странкама.

А шта је било са оним Србима што су кроз историју одолевали унијаћењу и турчењу?
Од њих су се рађали Срби и они су наставили српску расу до данашњег дана.

Сетите се Пилипенде из приповетке Симе Матавуља како је одговорио унијату који га наговара да следи његов пример спасе се глади и изда своју веру: „ Ја се уздам у свога српскога Риста, ако ће ми помоћи хвала му, ако ми неће помоћи и онда му хвала јер ми је све дао па ми може све и узети!“

Ови што су потомци ових других и данас се боре са кризом идентитета и није им лако.

Не знам како ћемо проћи са овим „новим потурицама“ еунијатима што хоће у трулу ЕУнију. Какав је њима тек хаос и каша у глави и чамотиња у души. Па макар имали и посао и сендвиче.

Радије бих био по сто пута у затвору као што сам и био. Радије бих гладовао, носио храну ко зна одакле за породицу, али у еунијатску странку се не бих учланио.

Па ви пуцајте! И да се гине ако треба али боље и погинути као човек, макар и гладан.

Међутим, није ту крај. Нешто се иза брда ваља. Могућ је нови преокрет.

У једној расправи преко твитера са Ђуком из СНС он ми рече:“какви еунијати, каква ЕУ, није то код нас у СНС битно“. И заиста је тако, човек је у праву. Код њих је само битан лични интерес, материјална корист.
Јуче су били против НАТО, за Српство, па кад је дошао окупатор брзо су му се приклонили. А сада када виде да се ЕУ распада припремају се за долазак Руса, да опет прелете на време. Зар то што су привукли себи СНП Поповића, Лазањског и сличне не говори у прилог томе?

Не знам шта да мислим?
Могуће да ће СНС и њихови сателити опет да промене страну. Као Бугари у оба светска рата. Јер руски тенкови брзо иду, иако споро крећу. Никад се не зна. А прелетачима је преокрет у крви.

Стварно не знам шта да прогнозирам. Једино знам да ћу ја остати веран Српству.

Један мој чукундеда је погинуо бранећи аустријску границу од Турака. А опет једног прадеду су стрељали Аустријанци 1914.
Тако да од судбине се не може побећи, бранио ти туђе царство или радио против њега.

Ђаво дође по своје. А и ове еунијате ће ђаво однети једном као што их је и донео…

Горан Давидовић

Извор – Ослобођење