Buljugić: Zašto se bunim

Smatram da mi je dužnost da javnosti objasnim svoje razloge zašto sam krenuo putem pobune. Najpre želim da se zahvalim svima zdravo mislećim, istinoljubivim i pravdoljubivim ljudima, a posebno kolegama prosvetnim radnicima, članovima nacionalnih srpskih organizacija, te svojim dragim bivšim i sadašnjim učenicima koji me ovih dana podržavaju u mojoj borbi protiv nepravde koju sam doživeo. Njihov broj je sve veći, što mi uliva nadu da je otpor protiv trulog sistema sve veći i da je sve više onih koji ne žele da budu beskičmena i bezmozgla masa kojom razulareni moćnici bezočno upravljaju i manipulišu.

Istovremeno obaveštavam javnost da ću svakodnevno, od 13 do 14 časova, a ako bude potrebno i za vreme velikih odmora u obe smene, dolaziti ispred Dvanaeste beogradske gimnazije u ulici Vojvode Stepe 82 i protestovati protiv rešenja direktorke Svetlane Miljenović, koje je donela na osnovu jedne lažne i naručene ekspertize Instituta za medicinu rada. U kojoj meri je ona apsurdna, govori činjenica da ja i dalje radim u Sportskoj gimnaziji sa 10% radnog vremena, gde držim normalno nastavu sa učenicima i gde nisam nikada imao problema ni sa đacima, ni sa zaposlenima, ni sa upravom škole. Protestovaću svakodnevno i uporno sve dok ne budem vraćen na posao, u učionicu, da nastavim svoj rad sa đacima, a to je posao koji najviše volim. Zato pozivam sve poštene ljude, a posebno kolege, da se pridruže mojim protestima.

Takođe obaveštavam javnost da direktorka namerava da zabašuri svoju sramnu odluku pokušajem da se nekako opravda pred sobom i drugima, da se prikaže velikodušnom nudeći mi nekakvu „otpremninu“ čija visina nije poznata, ali kruži priča da bi trebalo da dobijem 200 evra po godini staža, pa da me na taj način kupi i vešto me se oslobodi. Na pamet mi ne pada da prihvatim ovu milostinju države, jer je to samo lukava zamka da izađem iz prosvetnog sistema i nikada se više ne vratim u školu. Taj novac mi se gadi i čak ga doživljavam kao duboku uvredu, jer bih njegovim prihvatanjem u suštini priznao da su ona i ceo taj pokvareni prosvetni sistem u pravu i da prihvatam da nisam sposoban za rad sa učenicima. Ukoliko ga budu protiv moje volje uplatili, objavljujem da ću taj novac vratiti Ministarstvu prosvete.

Nasuprot tome, ja ću školu, to jest, direktorku Miljenović tužiti sudu zbog protivzakonitog otkaza ugovora o radu, kao i zbog zloupotrebe položaja, a takođe ću tužiti Institut za medicinu rada zbog zloupotrebe psihijatrije. Ovim istovremeno počinjem i sa kampanjom koja treba da dovede do smene direktorke Miljenović, jer svojom pogrešnom politikom i brojnim promašajima nije sprečila stvaranje loših međuljudskih odnosa i izbijanje sukoba, već se, rukovođena isključivo svojom bolesnom pohlepom za vlašću, stavila samo na jednu stranu u sukobu – na stranu najgoreg ljudskog otpada, zavidljivih prostaka i prostakuša, ogovarača i spletkara, moralnih nakaza i lažljivica, neradnika, nepedagoga i neznalica kojima uopšte nije mesto u školi i koji su odavno srozali ugled Dvanaeste gimnazije.

U mojoj prirodi nije da uzmičem i pravim trule kompromise. Potpuno sam ubeđen u svoju pobedu i u pobedu pravde, pa makar je izvojevao u Strazburu.

Zoran Buljugić