50 марака друже

Први део

7. октобра 2018. године, одржаће се општи избори у Српској и БиХ. За Српску то значи гласање за председника и потпредседника Српске, за народну скупштину Српске, те за чланове председништва БиХ, конкретно за српског члана председништва како је то законом прописано.
Од 7. септембра када је званично почела предизборна кампања, оптужбе једних на рачун других не престају. Сав овај циркус коштаће грађане БиХ преко 8 милиона марака. Исход неће одлучивати гласови, већ управо они који су БиХ и створили и који је и дан данас одржавају „ на апаратима „ .
Али да кренемо од почетка.

Оно што ће изборе 2018. године чинити посебним, јесте чињеница да ће мачеве да укрсте Милорад Додик , председник Српске и српски члан председништва БиХ Младен Иванић и то ни мање ни више него због Додикових претензија на место члана председништва БиХ. Да ли су предсендику Српске објаснили да се председништво налази у Сарајеву, које баш и не воли, нисам сигуран.
Са једне стране имамо Милорада Додика обасјаног плаштом лажног национализма и бранитеља Српских интереса. Ако га поредимо са Милорадом Додиком од пре 10-12 година, рекли би да се у путу нису срели. Онај се залагао за ЕУ и НАТО, овај данашњи се свему томе противи, онај стари се дерао на сва звона о ткз. Геноциду у Сребреници, овај данашњи га ипак негира, онај стари се залагао да се ген. Ратко Младић и први председник Српске, др Радован Караџић испоруче Хагу, овај данашњи отвара студентски дом на Палама под именом „ Др Радован Караџић „ , пружа правну подршку Младићу и дочекује Биљану Плавшић на аеродрому, накод одлежане робије у Шведској. Стари Милорад је био пријатељ Бориса Тадића, овај нови не избија из Вучићевог кабинета, стари се Додик осећао лепо у Бриселу, овај данашњи ужива у лепотама Москве. Једино чега се није одрекао са запада , јесте ММФ код којег наставља да нас задужује.
И док имена свих осталих кандидата остају у сенци, друго име ипак нуди јаког противника.
Младен Иванић, актуелни српски члан председништва БиХ који и не помишља да се тек тако лако преда. На то можемо донети и чињеницу да је кандидата СНСД-а да прошлим изборима, изуо из ципела.

Председник Иванић је сталожен човек, али веома борбен политичар. Своје ставове не мења , и то је за поштовање. Лично се не слажем са његовим политичким програмом с обзиром да се залаже за улазак у ЕУ, али његова истрајаност да обори тужбу БиХ против Србије ,да држи БиХ што даље од НАТО пакта је за сваку похвалу, ако на то додамо и чињицу да за разлику од Додика и не помишља на преговоре са Хрватима за трећи ентитет, што би значило отварање Дејтона, онда мислим да Српски народ , када је у питању спрски члан председништва БиХ и нема много алтернативе.

Додик се показао као одличан борац за Српску и ако не савршен, БиХ би за њега била велики корак и вероватно би Србима на тој функцији донео више штете него што би помогао, док би Иванићев континуитет на тој фунцкији , по Српски народ био одличан.
На вама је избор, ја сам свој већ заокружио.

Други део
Ове године , по први пут, гласам у иностранству. Искрено, нисам веровао у систем БиХ, поготово што су се пријаве радиле путем интернета па познавајући ситуацију на терену, мислио сам да је све то губљење времена.
Коверта са гласачким листићима стоји испред мене. Стигла чак до Италије.
Политички сам активан већ дуги низ година. Знам велики број људи. Отварам листу за народну скупштину… пола мог града на списку. Читам имена, не верујем. Читам поново, поново не верујем.
Не волим да било кога вређам, али поједина имена на том списку вређају интелигенцију просечног човека. Људи без част и морала.

Ушемљени „ у демократски систем, пустили су дубоко корење. Мењају партије, коалције, али имена, имена остају иста.
Својевремено је бесмртни Димитрије Љотић говорио „ Наш партијски систем је брлог у коме се прасци ваљају „ . Мислим да се ништа није променило.

Не престају да стижу поруке познаника из Српске. Испитују за кога ћу да гласам, траже, захтевају. У питању посао. Не смеју код „ газде „ у фирму без 30-40 гласова. Газда на мом језику значи лопов, иначе бих их ословљавао са „ послодавац „ да има и мало части у њима.
Не дам, хоћу да гласам сам за кога мислим да треба, а опет не верујем у демократију. Дође ти на исто. Макар неће успети да ми украду глас.
Цена гласа је 50 марака, нуде се и паре. То више није тајна, али ипак остаје кривично дело. Али кога брига. Паре се уочи избора деле у центру града као кокице. Полиција гледа, не реагује. Ваљда мисле да је и то демократија, слобода, шта већ, Бог ће га знати.
Нуде се власт и опозиција. Између два зла , ваљда треба да се заокружи мање. Данас власт сутра власт, данас опозиција, сутра коалција са овима из власти и све тако у круг. Само треба себи дати степен колики си црв и колико ти је довољно. Неко се огребе 50 марака, неко 100, неко дигне 1 000 , неко од избора купи ново ауто.
Опозиција не постоји, она је у систему. Постоји само када треба да напада власт како би јој срушила рејтинг и за то користи најморбидније ствари, рецимо смрт Давида Драгичевића, или да још буде горе, бол оца који је изгубио сина, користи се у политичке сврхе како би се рушила власт. Полиција не реагује, власт себи забија аутоголове као никада раније, извињава се … не знам за шта?! Погине још хрпа младих, на овај или онај начин, па ником ништа. Као што рекох, одавно смо у мат позицији. Можете да бирате мање од два зла , или да узмете 50 марака. А можете за 50 марака и да бирате веће зло, што да не. Кога више брига?! Људи живе за месец дана предизборне кампање. Можете да добијете бандеру, пут, септичку јаму, плаћен рачун за струју, упаљач, чарапе , 200 грама кафе. И то је нешто, него да овако као ја заокружите неко име и још плаћате препоручено писмо.

Наравно, све то би систем требао већ да вам гарантује, али наравно, поробљен народ то не може да добије, осим у замену за глас.
Онда прођете улицом као дипломиран правник, стоматолог, технолог, у комбинезону наравно. После избора, за 30 гласова и даље радите код краватираног смећара, са 2 разреда основне, 3 факултетске дипломе, јер му је једна била мало кад је куповао. Салутирате му , он вас и не познаје, одмахне руком. БизМисмен жури да крља печење опет о вашем трошку. Уморан је од „ рада „.Не знате ви те напоре. Гади ми се све око мене. Не могу да поверујем у шта се претворио мој рај на земљи, где сам направио прве кораке.
За крај изађе Додик са изјавом : Србија и Српска су најбоље земље у којима може да се живи.
Аха, ено мајке у Копенхагену у сузама испраћају децу за Невесиње и Пирот.
Срби , не бојте се. Добро бити неће!

Марко Павловић