101.godina od Mojkovačke bitke

Mojkovačka bitka, koja je, zapravo, bila deo šire „Mojkovačke operacije“, vođena je pre tačno sto jednu godinu, 6. i 7. januara 1916. godine.

U brdima iznad Mojkovca, Sandžačka vojska Kraljevine Crne Gore, pod komandom serdara Janka Vukotića, zaustavila je austrougarsku ofanzivu i omogućila srpskoj vojsci dalje povlačenje ka Jadranu i Krfu.

U čast crnogorskim vojnicima, na Bojnoj Njivi iznad Mojkovca podignut je spomenik na kojem piše: „Mi smo pali da bi Crna Gora i Srbija živjele“.

Ovako je u u subotu u Mojkovcu i na Bojnoj Njivi maršem obeležena sto prva godišnjica Mojkovačke bitke.

Neko je na društvenim mrežama napisao: „Marš za pamćenje“.

15871993_589280564530153_7490361454144592823_n 15826188_589276001197276_288318248578740028_n 15965354_589277494530460_143555994961358036_n

Stanje u crnogorskoj vojsci bilo je jako teško. Vojnicu su bili slabo obučeni, posebno za zimske uslove. Nosili su ono što su od kuće poneli. Na nekoliko dana su dobijali po pola kilograma hleba. Crnogorski vojnici su nosili puške kalibra 7,62 milimetara, tzv. „Moskovke“ od kojih većina nije imala bajonete. Svaki od osam bataljona imao jedan mitraljez tipa „Maksim“, a inače ih je cijela Sandžačka divizija imala 39 ukupno. Municije je takođe bilo nedovoljno, od oko 200 do 400 metaka na jednu pušku. Vojska je imala i izvestan broj topova, 80 granata manjeg kalibra i 35 većeg. Ukupan broj vojnika je bio oko 6 500. Glavnokomandujući crnogorske vojske bio je serdar Janko Vukotić.

Austrougarska vojska angažovala je dvije divizije: 53. generala Pongraca i 62. generala Kalzera. Ukupno je bilo 14 000 dobro naoružanih i obučenih boraca, uz rezervu i logističku podršku. Snage koje su obezbeđivale krila ovim dvema divizijama su bile 20.000 vojnika pod komandom generala Rajnera, uperenih ka Mojkovcu i Tari.

Izvor – Info NSF, Montenegrovision