101.година од Мојковачке битке

Мојковачка битка, која је, заправо, била део шире „Мојковачке операције“, вођена је пре тачно сто једну годину, 6. и 7. јануара 1916. године.

У брдима изнад Мојковца, Санџачка војска Краљевине Црне Горе, под командом сердара Јанка Вукотиц́а, зауставила је аустроугарску офанзиву и омогуц́ила српској војсци даље повлачење ка Јадрану и Крфу.

У част црногорским војницима, на Бојној Њиви изнад Мојковца подигнут је споменик на којем пише: „Ми смо пали да би Црна Гора и Србија живјеле“.

Овако је у у суботу у Мојковцу и на Бојној Њиви маршем обележена сто прва годишњица Мојковачке битке.

Неко је на друштвеним мрежама написао: „Марш за памћење“.

15871993_589280564530153_7490361454144592823_n 15826188_589276001197276_288318248578740028_n 15965354_589277494530460_143555994961358036_n

Стање у црногорској војсци било је јако тешко. Војницу су били слабо обучени, посебно за зимске услове. Носили су оно што су од куће понели. На неколико дана су добијали по пола килограма хлеба. Црногорски војници су носили пушке калибра 7,62 милиметара, тзв. „Московке“ од којих већина није имала бајонете. Сваки од осам батаљона имао један митраљез типа „Максим“, а иначе их је цијела Санџачка дивизија имала 39 укупно. Муниције је такође било недовољно, од око 200 до 400 метака на једну пушку. Војска је имала и известан број топова, 80 граната мањег калибра и 35 већег. Укупан број војника је био око 6 500. Главнокомандујући црногорске војске био је сердар Јанко Вукотић.

Аустроугарска војска ангажовала је двије дивизије: 53. генерала Понграца и 62. генерала Калзера. Укупно је било 14 000 добро наоружаних и обучених бораца, уз резерву и логистичку подршку. Снаге које су обезбеђивале крила овим двема дивизијама су биле 20.000 војника под командом генерала Рајнера, уперених ка Мојковцу и Тари.

Извор – Инфо НСФ, Montenegrovision